Апатинка Дијана Кнежевић (36) новинарка, копирајтерка, песникиња и учесница актуелних протеста, у још једном тексту, објављеном за интернационалну агенцију Прессенза, осврнула се на студентске протесте, овај пут на највећи скуп, одржан 15. марта у Београду:

 

БУЂЕЊЕ СРБИЈЕ: ИСТОРИЈСКИ ПРОТЕСТ ЗА СЛОБОДУ И ДЕМОКРАТИЈУ

 

Студентски и грађански протест у Београду, 15. марта, био је највећи скуп у историји Србије, и свакако један од највећих скупова у новијој Европској историји.

Упркос свим препрекама на путу - а било их је много, што метафорички, што дословно - грађани који већ више од четири месеца прате и подржавају студентске протесте, окупили су се још једном, да искажу своје незадвољство стањем у држави.

Скуп који се догодио у Београду засигурно ће остати историјски и по свом обиму и по суштини. Призори који су га пропратили настављају да јасно приказују две Србије: једну која одише осмесима, заједништвом и глађу за слободом и правдом и другу - изоловану бодљикавом жицом у парку испред Председништва, окупљену око новца и личних интереса.

Покушаји саботирања скупа

Иако се претпостављало да ће бити покушаја да се скуп у што већој мери спречи и саботира од стране власти, већ у петак, дан пре великог скупа, Железница Србије отказала је све поласке за Београд због наводних, анонимних дојава о бомбама у возовима. Превоз су отказали и бројни међуградски аутобуски превозници, да би на сам дан скупа, по налогу полиције позивајући се на безбедност грађана, и градски саобраћај у Београду био потпуно обустављен. 

Све то није спречило грађане да пронађу начине да у Београд ипак стигну. Чини се да су управо ови покушаји саботирања били додатно “гориво” за њихову решеност, па су многи пешачили са различитих крајева Београда, међу њима повређени, слепи, стари - свако ко је желео да на скуп дође нашао је начин, а грађанска солидарност поново је блистала док су се групе за помоћ и обезбеђивања превоза организовале муњевитом брзином. 

Велики дан носио је са собом велика очекивања и узаврелу атмосферу, иако су студенти пре самог скупа симутано постављали објаве у којима се ограђују од великих очекивања, рушена владе, “финалног скупа” - наглашавајући да њихова борба траје и наставља до испуњења захтева. 

Ноћ је најрмачнија пред свитање

-Стотине хиљада људи на улицама против српског председника Вучића, јавља Немачки недељник Шпигел, само један од водећих светских медија који су преносили скуп.

Процењује се да је на скупу било око 800 хиљада људи, неке процене говоре око 300 хиљада, док инострани медији преносе да се ради о милион ипо. О ком год броју да је реч, на 6 милион становника колико их је у Србији, број окупљених је био импозантан. Улице Београда биле су наизглед тесне за толику масу, али уз величанствену организованост редара, реке људи протицале су улицама града без већих проблема и застоја. 

Најразличитије групе људи са духовитим и дирљивим транспарентима, српским заставама и капама, корачају насмејани и окупљених око истог циља - да живе у слободном и демократичном друштву. 

-Погледајте где смо, погледајте колико нас је! Ваш глас вреди! Ваш глас чујемо! Хајде да заједно пробудимо Србију!, каже студентиња у говору на отварању скупа, и подсећа да је “ноћ најмрачнија пред свитање”.

Након наступа Блокадног хора, док се реке људи и даље крећу Београдом, све пароле су се стопиле у једну: “Пумпај!” - поручују и стари и млади. Свако ко се данас пробудио у Београду имао је среће. 

“Највише их боли тишина”

У току петнаестоминутног одавања поште за настрадале испод надстрешнице у Новом Саду, гласна, величанствена тишина стотина хиљада демонстраната прекинута је на суров начин - средством за које се сматра да је звучни топ, у великом броју земаља забрањен за употребу. 

Маса пада и растрчава се на све стране док на другом делу града, готово симутано, долази до бацања флаша и каменица на протестанте. -Овај протест више није студентски. Редари су скинули маркере. Моле се сви да напусте простор око Скупштине, саопштавају студенти. Неколицина задобија повреде и тражи помоћ. 

-Протест је показао ко смо ми а ко су они, примећује неко на интернету, док се Министарство унутрашњих послова (МУП) убрзо оглашава саопштењем у ком негира да има везе са овим инцидентом. Студенти, пак, захтевају да институције кажу о ком се средству радило и ко је користио нелегално оружје за растеривање демонстраната ако држава није. 

Паралелна стварност у парку преко пута Народне скупштине

Изненађење због прекидања скупа само је делимично јер испред и из председништва данима се подгревала атмосфера сукоба. 

Као још један у низу многобројних спинова, власт се овог пута послужила групом такозваних “студената који желе да уче” који су недељу дана пред велики скуп боравили у импровизованом кампу испред Народне скупштине до, како кажу, испуњења својих захтева од којих је главни - враћање у школске клупе. 

Иако је за сваког ко има студентску књижицу могуће присуство на пленуму (и тиме изгласавање краја блокаде гласовима већине), ” Студенти 2.0” - како себе још називају - окупили су се око једног од њих који је претходно више пута виђен на митинзима подршке за председника Александра Вучића. 

Грађани су већ од првог дана на друштвеним мрежама писали како међу окупљенима препознају чланове СНС-а из својих локалних заједница, за које тврде да нису студенти. Те тврдње поткрепљује и новинар телевизије Н1 Младен Саватовић, ступајући у контакт са женом за коју се верује да је регрутовала плаћене статисте за „студентски камп“. Новинар се представио као младић заинтересован за ангажман, а речено му је да, у зависности од тога у коју групу упадне, може да заради од 50 евра навише.

Симулирана побуна као и подршка коју су наводно добијали била би попут смејања у лице студентима и грађанима који протестују већ месецима, да није управо одраз власти у огледалу. Велики број полиције која чува скуп, лица са фантомкама и капуљачама, ментално и социјално угрожени које су новинари и пролазници приметили међу окупљенима били су тужан приказ система који се распада и који свим силама настоји да се одржи на власти, срљајући све дубље у пропаст. 

Овај “театар апсурда” како га је један од професора са Факултета драмских уметности назвао, убрзо био ограђен јер је велики број грађана и новинара радознало свраћао да види екипу испред Скупштине. Два дана пред скуп, парк је додатно заштићен бодљикавом жицом, а потом и тракторима - касније разлупаних, како медији наводе, од стране хулигана које власт контролише, а које су кордони полиције практично пустили да то и учине, у намери да се ствоји лажна слика о томе како људи који подржавају студенте желе насиље. 

Дан после великог скупа, “Студенти 2.0” одлазе својим кућама, остављајући иза себе гомиле смећа и нереда као још једну тужну слику Србије која се налазила иза бодљикаве жице.

“Ви сте топом ударили на нашу љубав и емпатију”

Стиче се утисак да је власт ове студетне у данима пред скуп и током скупа подметнула као мамац на који би се бесни и огорчени грађани “упецали” и направили инцидент. 

Председник је у вечерњем обраћању за медије рекао да је у питању „покушај провођења обојене револуције“, а онда честитао „снагама безбедности“ јер су сачувале „мир и стабилност“, тврдећи да је „требало да се догоде разни инциденти које су неки желели“. “Неки” свакако нису студенти чије је четворомесечно протествовање прошло без иједног инцидента. 

-Ви сте топом ударили на нашу љубав и емпатију. Сваким својим злоделом ширите и још јаче утврђујете фронт против себе, поручују студенти, док им бројни грађани на интернету упућују речи подршке, захваљујући што су спречили насиље које је власт свакако прижељкивала како би протести изгубили легитимитет. Уместо тога, делује да је легитимитет изгубила управо власт, уз то показујући своје можда до сада најружније лице: врхунско непоштовање жртава и тишине протестаната која их је, уосталом, све ту и окупила. 

Епилог или кулминација?

На крају свега, поставља се питање шта је и да ли је нешто постигнуто великим скупом у Београду? 

Новинару који пита да ли се може очекивати кулминација, једна студенткиња одговара да се кулминација догодила. И рекло би се да заиста и јесте. Психолошка прекретница нације која се огледа у одсуству страха, поново побуђеној емпатији и разумевању онога што студенти све време сугеришу - да свако мора да направи лични искорак како би се ствари промениле, да овога пута нема дана Д, нема новог лица, нема магичног штапића које ће довести до промена. Промене се дешавају сваког дана и зависе од сваког нас.

У том смислу, епилог овог протеста заправо је кулминација. Док студенти подсећају да њихова побуна није “трка на 100 метара, већ маратон”, јасно је је потребно време да се промени не лице система, већ сам систем, али јасна је и њихова решеност да ову трку истрче до краја као победници. 

У тој трци до слободе и правде, за њима одјекује хорско певање Оде српском препороду, написане уочи Првог српског устанка, који је прерастао у револуцију против Османлија. Иако је била у ужем избору за химну Југославије, ова песма никад то није постала - можда само зато што то није био прави час. 

Трајало је дуго, ал’, после толиких година, чини се да је време буђења коначно дошло. 

“Востани, Сербије!

Давно си заспала,

У мраку лежала;

Сада се пробуди

И Сербље возбуди”

 

Аутор: Дијана Кнежевић, копирајтерка, песникиња и учесница текућих протеста. 

Пхото Цредитс: Гаврило Андрић, Лазар Новаковић, Дуња Допсај