Као никад, општина је данас врвела од полиције и приватног обезбеђења. Нисмо били у “позицији” да ми њих легитимишемо, бар да утврдимо ко су, али они нас јесу. Истина, не тражећи документа (ваљда су били унапред упознати ко ће доћи и кога пустити да уђе), али загледајући нам се у торбе, то јесу. На наредбу младе жене (око које је било десетак што правих полицајаца, што оних које нисам знала који су и чији, а ни каква су им овлашћења) да отворим торбу, кратко сам јој рекла да је моја торба увек отворена и да је у њој једино оштро што имам – оловка. Чак немам ни ове обичне, женске стварчице-сметалице. Новчаник, телефон, оловка и блок. То је све. Овлаш је погледала и пустила ме у салу. 

Пре мене, чујем, ушла је одборничка група “Апатине пробуди се”, са све Перицом Попићем који је, кажу, одбио да му неко “тура нос” у торбу. Били су довољни одговори “Шта вам треба из моје торбе”, да га пусте. Ех, политичари, они некако увек прођу, па макар били и опозиција... Шалим се, наравно, мада се са њима није шалити. Ни са опозицијом, а посебно не са позицијом. Ем не разумеју шалу, ем се још и увреде... Њима је све провокација. (У поверењу, нешто и јесте...).

Механички сам кренула на моје “новинарско” место. Код прозора, недалеко од председавајућих, са кога могу да пратим седницу, односно да чујем и видим све шта се дешава. Уосталом, за то и јесам ту. Али, авај. На месту где сам још прошлу седницу седела – сада нема ништа. Ни стола, ни столице. Празан простор. 

Пређох погледом кроз салу, кад оно и она полупразна. Таман толико столова и столица колико има одборника. И три столице за известиоце. 

ЗА МЕДИЈЕ – ЗАДЊА КЛУПА 

И, у самом ћошку, код прозора, упадљиво одвојена од свих осталих – задња клупа. Са “резервацијом” за МЕДИЈЕ. Све је речено распоредом ко где треба да седи и где је, по њима, за кога место. За медије – магарећа клупа. Истина, место је идеално ако сте дошли да откуњате седницу, куцкате поруке, прегледате друштвене мреже, убијате време. Али за праћење седнице – није. Нити чујете, нити видите говорнике. Иако на столу и говорници постоје микрофони, као да их нема. Мада, кога брига сем нас. Остали нису ту да чују, већ само да подигну ону таблу “ЗА” кад то учини и онај испред њих. Довољно. 

Нама није, али се прилагодисмо. Чули смо Попића, јер је био гласан и јасан и без микрофона. Чули смо делом и Шкрбића, када се потрудио да га чујемо. Остале не. Посебно председницу општине, јер жена просто прича тихо и поред пар молби да “мало појача”. Једноставно, не успева. Тако остадох ускраћена за неке одговоре, објашњења, планове...

РАШЕТА: КО ЈЕ АНГАЖОВАО И КО ПЛАЋА ПРИВАТНО ОБЕЗБЕЂЕЊЕ? ШКРБИЋ: УГОВОР ЈЕ ПОТПИСАО ОНАЈ КО ИХ ЈЕ АНГАЖОВАО

Занимљива је била и краћа расправа одборника Попића и председника Скупштине, Шкрбића на тему обезбеђења.

На Попићево питање откуд толико обезбеђење, зашто претресају одборнике, да ли можда има дојава да ће опозиција изазвати неки инцидент, уз опаску да нема чега да се плаше јер “данас нећемо никог да хапсимо”, те да “има времена за хапшења”, Шкрбић му је само кратко одговорио: “Служба ради свој посао”. На Попићеву опаску да је “смешно” толико обезбеђење, Шкрбић је рекао:

-Нека иде на наш образ. Тако је и у другим местима због ових збивања. Они раде свој посао професионално и зато су плаћени, одговорио је Шкрбић, на шта се надовезао одборник Младен Рашета питањем “ко је потписао уговор са приватним обезбеђењем и ко их и колико плаћа” Шкрбић рекао да је “Уговор потписао онај ко их је ангажовао” и додао да ће му одговор бити достављен писменим путем.   

Седница је протекла без инцидената.

Бар колико је ваш извештач видео из задње клупе...

Ј.Миљуш