Апатин, из недеље у недељу, даје све већу подршку студентима. Шетача је, сад већ уобичајено, преко хиљаду. У Пригревици, прексиноћ, неколико стотина. Изненадили се и највећи оптимисти. Занимљиво, појавио се и најтраженији лик последњих дана - Деда Мраз. Заправо, двојица. И оба су тврдила да су они – „онај“... 

Све је било беспрекорно. Од апатинске подршке, која је, по ветру, суснежици и температури око нуле, пешице превалила више од девет километара, срдачног дочека на улазу, а потом и у центру села, до обезбеђених превоза за повратак у Апатин. Загрљаји, размењени поклони – вино са све АВ потписом, да се „наздрави кад дође време“ и деда мразова капа, да се на заборави да је симболично, „од њега“ све почело у Пригревици... 

        

Нисам била на оним новосадским и београдским скуповима... Само могу да замишљам каква је то тек тамо енергија, кад је овде, у (до сада) успаваном Апатину, поготову (до сада) напредњачкој Пригревици има у изобиљу.

Нису то били обични скупови. Они на којима се окупе истомишљеници, узвикују пароле, држе неки празни говори... Ово је нешто друго.

Ово је – емоција, она негде давно закопана, а сад пробуђена вером да није све отишло... заувек. Ово је – мирис, неког другачијег пролећа, неке нове младости за коју смо мислили да је нема. Ово је – памет, јер само памет може предвидети потезе „оних других“ и надмудрити их. Ово је – дух, слободан, чист и незаустављив. Јер само такав пише онакве, духовите и саркастичне транспаренте, долази на идеје вредне наклона, смишља акције које покрећу и старије, да их прате... 

И, зато, пратимо их. Јер је ово њихова борба. Коју немамо право да спутавамо због сопствених, лоших искустава, већ да та искуства употребимо и осветлимо им пут...

Ј.М.