Хришћани који Божић прослављају по јулијанском календару, данас обележавају један од највећих празника, рођење Исуса Христа. Овим поводом, у име Црквене општине Апатин, протонамесник Љубиша Човић, војни свештеник и сабрат храма Сабора Светих апостола, упутило је честитку свим нашим суграђанима, православним верницима.
“У речи Божић, толико је тога познатог, уобичајеног, јасног, безазленог, а опет у исто време препуно тајанства, нечег јединственог, због начина на који је Бог дошао човеку и васељени. У сваком другом случају, рођење детета представља, углавном, догађај од значаја само за уски круг људи: родитеље и родбину, блиске пријатеље. Ово Рођење пак, било је предодређено да буде не само једно од мноштва таквих, која су се те ноћи догодила широм земљиног шара: оно нити се тицало само Њагове Мајке и Њаног заручника праведног Јосифа, нити је оно било само долазак међу људе једног детета које би, осим за њих, остало неприметно у мору сличних таквих. Управо тамо, у библијској Палестини, међу онима који су проблеме ондашњег света решавали искључиво људском мудрошћу, а чије последице до дан данас, са одређеним разликама у финесама, види и наш нараштај- тамо на двору, а пре тога у срцу Иродовом, је ово Детерођење изазвало беспотребну сумњу и страх, док је исти овај догађај међу анђелима и простодушним пастирима изнедрио најдивнији славопој Богочовечанској Љубави, који до данас одзвања као почетак сваке литургијске црквене службе: Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља. Ова небоземна химна у ствари, једини је пут и одговор на исконску жеђ свих људских нараштаја- жеђ за правдом, миром и братством међу људима. Отуда, ако је следовати овом стихословљу, да би међу људима пребивала добра воља, а земља била заоденута тако потребним миром, слава мора припасти једино Богу, јер када је Бог на првом месту, како нас поучава наш Првојерарх, све ће друго бити на своме месту. Неретко, људи су сходно својој склоности, наслеђеној од праоца Адама, како тада у време Христовог Рођења тако и данас, настојали да решавају ствари не рачунајући на Божје присуство, углавном видећи у ближњем свог непријатеља, чије поништење се нуди као једини оквир деловања, а његов пораз као једини прихватљиви исход! Но, Спаситељ Исус Христос у сваком Божићу, показујући својим доласком као Дете поверење у људски род, бодри нас и охрабрује да се не плашимо да уместо међусобног раздора одаберемо заједништво, сведочећи једино тиме љубав и према самоме Богу. Божић тако остаје Тајна, али Тајна која се открива у сваком покушају да смисао свога бића нађемо у покрету срца према нашим ближњима, и кроз то, попут витлејемских пастира, сусретнемо Богодете Које се рађа ради нас и ради нашега спасења!
ХРИСТОС СЕ РОДИ – ВАИСТИНУ СЕ РОДИ!”
протонамесник Љубиша Човић
војни свештеник
сабрат храма Сабора Светих апостола
