Петак, 10 минута до 10 сати. На улазу на базене Бање Јунаковић неописива гужва, сви чекамо да благајна почне са радом. Особље је ту, видимо их. Седе у хладовини, док се ми пржимо на сунцу, на (бар) плус 30 степени, јер је то био један од најтоплијих у овој серији врелих дана. Тачно у 10 почиње продаја улазница. На капији тотални колапс јер је, у међувремену, стигла и повећа, организована група деце и пратиоца, који су, вероватно раније најављени, пролазили „преко реда“. А међу нама гомила мале деце, нервозна плачу, човек са гипсом, на штакама... Сунце упекло, нигде хлада, ма катастрофа, препричава нам ситуацију од пре пар дана наша суграђанка, документујући своју причу и фотографијама које је снимила тог јутра.

Уз све то, додаје, за 10 и 15, било је заказано полагање деце која су похађала школу пливања. Иако су стигли на време, желећи да подрже своје малишане, многи родитељи су остали испред капије, чекајући у реду да уђу на базене.

Није спорно, закључује наша саговорница, што је гужва. Она је сасвим извесна и очекивана, сваког од ових летњих дана. Спорна је лоша организација рада.

-Ако су видели колико нас је пред капијом, па зар нису могли бар пет или десет минута раније кренути са радом? Зар није, одмах (а не касније) могла да се отвори и друга благајна? Зар није могло више људи да се ангажује на капији па да проток буде бржи? И, коначно, зар њима није у интересу да нас, квалитетом услуге, привуку да поново дођемо, пита се, на крају, наша саговорница.

Ј.М.