За смрт своје баке Ј.Ћ. (75) њен унук Срђан Марчета криви рођака који је, тврди, два месеца раније ударио шаком у главу.

Осим што ће правду потражити на суду, Марчета је своју причу желео да подели у јавности, јер га, како каже, веома боли што је његова бака, до тада самостална и здрава старица, од тог дана пала у постељу, трпила велике болове и живела у страху све док није преминула.

-Инцидент се догодио 26. јуна, у дворишту које је бака делила са братом свог покојног мужа и његовом породицом. Све је кренуло банално, примедбом његовог сина да њена канта за смеће „загађује ваздух“, због чега је покушао да је помери, што бака није дозвољавала, те ју је ударио шаком у главу. Канта је, напомињем, стајала на месту на ком је одувек била и на ком, до тада, ником није сметала, започиње причу унук Срђан, који највећи део времена, због посла, проводи у Аустрији.

Пошто га је бака одмах позвала (јер и нема никог другог, с обзиром да јој је једина ћерка преминула, а зет и два унука живе и раде у Аустрији) и испричала му шта се догодило, Срђан је замолио комшију да оде до ње и види шта се догодило. 

-Комшија ме је одмах назвао и рекао ми да је бака ставила хладну облогу на главу, те да му се пожалила да је јако боли. Још ми је напоменуо да је, кад се све то дешавало, чуо њено запомагање, с обзиром да је био у свом дворишту, које је у непосредној близини нашег. Све је видео и човек који је био на градилишту куће до нас, као и жена од тог рођака која му је, ословљавајући га именом, говорила „немој“, наставља наш саговорник.

Наводи и да је позвао телефоном полицију, те да испрва нису хтели да изађу на терен, али да су након убеђивања ипак пристали. Насилни рођак је у међувремену, након непуних сат времена од инцидента, тврди Срђан, отпутовао из Апатина у град у ком живи и ради. 

-Бака је полицији испричала шта се догодило, они су сачинили записник и на томе се све завршило. Са њом сам остао у сталном контакту телефоном и по неколико пута дневно, глава је непрестано болела, није могла да спава, била је узнемирена, слаба, комшије су је снабдевале и помагале јој, почела је и да повраћа, био је доктор, смештена је у болницу и тамо је констатовано да је имала мождани удар. Била је непокретна, сваког дана све лошије и 1. септембра је преминула, наводи Срђан.

Он тврди да се све што се издешавало са његовом баком последица ударца који је добила и огромног стреса који је он изазвао. Такође наглашава да га посебно боли што нико од деверове породице није пришао да јој пружи помоћ, да јој се извини, замоли за опроштај, као што ни њему и његовима нису ни изразили саучешће након њене смрти.

-Нико од њих није био ни на њеној сахрани. Тај рођак што је ударио није нам се јавио ни на један од безброј телефонских позива све ово време, није у међувремену долазио у Апатин (иако је то раније често чинио), његови родитељи од тада не разговарају са нама, а његова мајка га је, како сам чуо, у комшилуку правдала да је баку „ударио случајно“. Да је било случајно, ваљда би јој се извинио, помогао јој, показао кајање, пре свега ваљда би се јавио на телефон, како је то стално чинио пре овога. Никада ми неће бити јасно како било ко може себи да дозволи да насрне на једну беспомоћну старицу, пита се огорчени унук, понављајући да има моралну обавезу како према покојној баки, тако и према њеној покојној ћерки, а његовој мајци, да против насилног рођака поднесе кривичну пријаву.

Ј.М.