На Међународни дан несталих особа Апатин је данас добио мурал под називом „Дан отетих беба“. На иницијативу и у организацији Удружења родитеља несталих беба Војводине и „Покрета отете бебе - промена система“, мурал је, бесплатно (и својим материјалом) осликала академски сликар Јелена Обреновић Дамјановић из Београда.
По речима Ане Пејић, председнице Удружења родитеља несталих беба Војводине, ово је шести мурал који је настао у њиховој организацији, а са овом акцијом наставиће и у другим градовима Србије.
-Овим муралима желимо скренути пажњу на овај велики проблем. Са једне стране, тражимо од државе да реши беби аферу и нама родитељима коначно каже где су нам деца, а са друге да опоменемо будуће мајке, које иду на порођаје у државне установе, да не верују никоме, већ само себи и својим очима. Ми смо имали поверење, па смо прошли како смо прошли, наглашава Ана Пејић и додаје да су мурали урадили много више него они својим активностима.
По њеним речима, мурали на људе остављају траг и у њима буде жељу да или помогну и укључе се у рад Удружења или ишчупају из себе своју причу и избаце је у јавност.
Следећи корак у досадашњим активностима Удружења родитеља несталих беба Војводине биће отварање Центра који ће се бавити истрагама отете деце и заустављањем трговине младим људима, децом, женама.
-Зашто овај Центар? Зато што држава неће да ради. Зато што нам је полицајац много пута рекао да нема право да погледа у компјутер где је завршио ЈМБГ број од мог детета који је и дан данас валидан и постоји. Строго им је наређено да нам не дају никакве податке. Јавни тужилац нам је рекао да не сме да спроводи истрагу. Политичари су нам рекли да неће тиме да се баве, да то није популарна тема и да им смета у каријери. Дакле, нико од институција неће овим да се бави. Зато ћемо ми формирати Центар који ће да се бави овим проблем. Имаћемо запослене адвокате, истражитеље, волонтере, ту смо и ми родитељи... Покренућемо и већ имамо много судских поступака у току у којима нема никаквих резултата. Суд затвара те приче са „ево ти 10.000 евра за одштету за нестало дете“ и ту се све завршава. Писали смо свима у овој држави, од председника до народних посланика и нико нас није удостојио одговора, отворено прича председница Удружења родитеља несталих беба Војводине.
По информацијама до којих је Удружење дошло, од 1960. украдено је или отето око 500.000 беба. У Заводу за статистику од 1960. до 2010. године уписано је преко 240.000 умрлих беба, са именима и презименима родитеља.
-Кад смо ми кренули да истражујемо по градовима и по годинама, дошли смо до података да пола наше деце није обухваћено овом статиском, дакле тај број може слободно да се помоножи са два. И ако додамо године пре, јер су деца крадена и пре 1960. а и после 2010. године, та цифра је далеко већа, скоро два милиона. Ти људи се сад зову другим именима, живе у другим државама, друге су религије и не знају да нама припадају..., објашњава наша саговорница.
За илустрацију како је тешко ући у траг несталој беби, наводи пример жене из Сарајева која им се јавила са својом причом.
-Она је родила девојчицу. У породилишту су јој рекли да беба хитно мора бити пребачена у Београд, да је животно угрожена. И, наводно је умрла. У документима стоји да је у Београду умрло мушко дете! Ја сам родила девојчицу, тако је и заведено у изводу из књиге рођених, а по изводу из књиге умрлих преминуо ми је син. Кад се не зна ништа о детету, тешко га је пронаћи. Кад се дете само јави и кад се по документима крене уназад, може се доћи до тога где је и кад рођено и ко су му родитељи. Омуце беба из породилишта организовала је опасна екипа која је добро знала шта ради, која је затирала трагове на разне начине. Све је то једна комплексна, опасна и широка прича, али нећемо одустати, закључује председница Удружења родитеља несталих беба Војводине.
Ј.Миљуш
