Ђуро Шашић, Срђан Мајсторовић и Саша Лукић су јунаци јучерашње драме која се око 17 часова одвијала на живом Дунаву, код градске плаже. Њих тројица су, у задњи час, од утапања спасили Тијану Кусуљу (33), њену ћерку Т.Л. (10) и сестрића П.З. (10)., које је повукла речна струја у моменту док су кроз воду ишли ка острву. Трагедија је избегнута захваљујући присебности и брзој реакцији ове тројице наших суграђана, али и поново отворила питање - да ли смо свесни колико је Дунав опасан и непредвидив?
-У том делу вода се одбија о шпорну, прави канал и много брже носи, него на другим местима. Био сам на острву, на шпицу, кад сам чуо дозивање у помоћ. Видео сам девојчицу у брзаку, имао сам утисак да стоји, али кад је викнула да не може више, одмах сам скочио у воду пожуривши да је спасим. Међутим, кад сам стигао до ње, струја је била толико јака, да нисмо могли да се померимо. Она је вриштала, стезала ме око врата, почели смо да тонемо. Рекао сам јој да ме пусти, на сву срећу ме је послушала, ухватио сам је за руку и некако смо кренули према шпицу. Позвао сам неке момке који су били на обали и они су нам помогли да се дочепамо обале, прича Срђан Мајсторовић, један од јунака јучерашње драме.
У моменту кад је он кренуо да спашава девојчицу, Саша Лукић је запливао према дечаку. Тек кад му је пришао близу, приметио је, под водом, још неког како се дави.
-Приметио сам руке и плаву косу, под водом. У моменту сам их зграбио обоје. Били смо отприлике на средини тог лимана. Она ми је измакла и поново потонула, по други пут, а дечак је био миран и видео сам да може сам да се одржава на води. Није паничио, рекао сам му да полако плива према обали, а њу сам покушавао да одржавам изнад површине воде. Међутим, заједно смо почели да тонемо, јер ме је панично стискала за врат, борећи се за ваздух. Звао сам у помоћ и у трену је поред нас био Шашић, који је преузео, а ја сам већ добро нагутан воде, пустио да ме струја понесе низводно, где сам изашао на обалу, надовезује се Лукић.
Ђуро Шашић је, каже, кад је чуо Сашино дозивање, зграбио даску за сурфовање коју је нашао на обали, и за пар секунди био поред њега, мислећи да се он дави, али и да држи дете у рукама.
-Он је понављао “њу спашавај”, што у првом моменту нисам разумео. Тек онда сам видео Тијану. Мучио сам се како да јој приђем јер ме је струја упорно носила према Апатину. Некако сам довеслао до ње, видео да тоне и да су секунде у питању. Ухватио сам је за руку, питао да ли је добро, одговорила је да није, да се гуши, чврсто сам је држао плашећи се да ми не исклизне њена руку, јер сам знао да јој тада више не би било спаса кад би и по трећи пут потонула. Некако смо успели доћи до обале. Понудио сам јој да је одвезем на хитну, али је одбила рекавши да јој је ту отац и да ће је он одвести. Отишла је са дететом које је све време вриштало на обали. Тек после ме је све сустигло, од суза радосница што сам јој спасао живот, до страха шта би било да нисам успео. Целу ноћ су ми те слике пролазиле кроз главу. Тај њен поглед, вапај за помоћ, још под јаким утиском препричава Шашић.
Срђан Мајсторовић, Саша Лукић и Ђуро Шашић су учинили херојско дело. Без калкулација и размишљања о опасности по себе, скочили су у Дунав и спасили три живота. Сва тројица скромно кажу да су урадили оно што би на њиховом месту свако требао да уради, те да би исто то поновили кад би се задесили у сличној ситуацији. Захваљујући њима, јучерашња драма се окончала срећно.
-Бескрајно хвала свој тројици што су нас спасили. Захваљујући њиховој храбрости ми смо данас живи. Нека Бог чува њих и њихове породице, а ја ћу им док сам жива бити захвална за то што су сачували наше животе, додаје Тијана, која се данас и лично захвалила својим спасиоцима.
На крају, подсетићемо да скоро да нема сезоне да се у Дунаву неко не утопи. И да нема правила. Водена струја и вирови односили су и пливаче и непливаче. Углавном оне који га се нису плашили. Добри познаваоци Дунава кажу да се он мора поштовати и да са њим треба бити веома обазрив, јер је непредвидив.
Ј.Миљуш
