Апатин можда јесте „слепо црево“, али дефинитивно није „мртав град“. То је вечерас потврдило скоро 300 људи у великој сали Културног центра, који су стали иза петиције коју су потписивали претходних дана и гласно и недвосмислено потврдили представницима „Бионекса“ да никакву прераду отпада не желе у нашем граду!
Ово би, у најкраћем, био утисак са вечерашње трибине „Рециклажа и заштита животне средине – отворени разговор“, коју је организовала компанија „Бионекс“, а на којој су требали да говоре Мирко Бараћ, консултант на инвестицији, Јелена Кнурски Милошевић, др наука из области заштите животне средине и Милка Баста, мастер инжењер грађевинарства, аутор урбанистичког пројекта. Иако је Никола Добријевић, са места модератора, покушао да трибину уведе у оквире по замисли организатора, присутни грађани то нису дозволили.
Већ од почетка из сале су се чуле јасне поруке представницима „Бионекса“: „Нека иду својим кућама!“ „Где су представници локалне самоуправе?“ „Не занимате нас, нећемо отпад у Апатину!“ „Не верујемо вам ни речи!“ „Лепо се раскусурајте и вратите одакле сте дошли!“ Овим и сличним порукама прекидан је сваки покушај говорника да „објасни“ како се „не ради о смећу“ и како „пиролиза није хемијски процес и штетна по животну средину“.
Део присутних грађана се добро припремио за разговор са представницима „Бионекса“, како о самој компанији, тако и о досадашњим пословним активностима њеног консултанта, који је, утисак је, на моменте био затечен како констатацијама које су бацале сенку на његов пословни углед, које није оспоравао, тако и питањима присутних.
ЧЕЛНИЦИ ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ ЗНАЛИ ЗА ПИРОЛИЗУ ?!
Ипак, највеће изненађење био је његов потврдан одговор на питање адвоката Жељка Рајчевића да ли су челници локалне самоуправе били упознати да ће се „Бионекс“ бавити пиролизом, чиме је потврдио да председница општине није говорила истину на недавно одржаној конференцији за новинаре, када је изјавила да није знала да „Бионекс“ планира да се бави пиролизом, јер је „у разговору са инвеститорима добила уверавања да пиролиза у апатинском погону није била у плану, те да је сада и законски свака могућност за то искључена.”
Присутни су потом закључили зашто би иком веровали када су већ више пута били обманути када је овај пројекат у питању, и од стране инвеститора, и од стране локалне самоуправе, чији челници се данас нису ни појавили на трибини.
-У информацији о локацији стоји да се на њој могу изградити производни погони лаке индустрије, трговачке делатности, седишно складишни терминали, шпедиција, услужно складиштење, сервиси, али не и пиролиза. Нема ваше добе воље и вашег избора да ли ћете ви ту остати или не. Просто речено, нисте добродошли, хајде да се пакујете и идете кући, рекао је Рајчевић, поздрављен бурним аплаузом присутних грађана.
НЕ ЖЕЛИМО ДА БУДЕМО СМЕТЛИШТЕ ЕВРОПЕ
Уколико инвеститор не одустане од пројекта у Апатину, Милорад Мрђа је позвао суграђане да и физички онемогуће изградњу фабрике „Бионекса“.
-Вређа нас прича довожења европског смећа у наш град. Ми не желимо да будемо сметлиште Европе. Не интересује нас ваша технологија, него да видимо како да се растанемо, поручио је Мрђа.
На питање Перице Попића када мисле да се изјасне о даљим намерама, да ли одлазе или остају, Бараћ је одговорио да је намера инвеститора да остане, што је изазвало гласно негодовање присутних грађана.
У неколико наврата присутнима се обраћао и професор екологије Пеђа Радаковић, који је представницима “Бионекса” јасно дао до знања да је пиролиза нешто што неће допустити да се ради у Апатину, чији грађани желе да се баве производњом органске хране и туризмом, а да нам Швајцарци долазе у лов и риболов. Јасно и недвосмислено не “Бионексу” рекао је и Синиша Медић и нагласио да ће, ако треба, он и многи други и физички одбранити град од ове инвестиције.
Суштину целе приче извукао је Саша Добријевић који је, описујући положај Апатина и све оно што он представља на половини тока Дунава, закључио да Апатинци једноставно неће призвук отпада уз име свог града, те да би здушно подржали одлуку инвеститора да преусмери инвестицију у нешто друго.
НЕ МОЖЕ СМЕЋЕ У ЕВРОПСКИ АМАЗОН!
Он је истакао да је локација на којој се планира овај пројекат на половини тока Дунава, да је са хрватске стране Копачки рит на 20.000 хектара заштићене природе, уз наших 20.000 хектара и исто толико обухвата и Геменц у јужној Мађарској, што је укупно 60.000 хектара заштићене природе на овом подручју.
-То је све допринело да ово подручје постане европски Амазон, како га сви већ зову. Више нигде у Европи нема обједињених 60.000 хектара заштићене природе у три земље. Ми смо поносни на оно шта наш град представља. Заштитни знак нашег града је риба и жир. Суштина је да је ово град пива, јелена, заштићене природе и да не желимо ни сам призвук да будемо град смећа, не желимо да будемо тачка са које ће бити усмераван отпад било које врсте, истакао је Добријевић и додао да је земљиште РТЦ-а 2003. године једва „отето“ од Војводинашума и надокнађено неким другим земљиштем, али не за ову намену.
-Преусмерите инвестицију у нешто друго, пружићемо вам руку. Призвук отпада нећемо. Поздравили смо Вучићево обећање да ће довести Сименс у Апатин, нико од нас није био против. Политика са овим нема везе, јер ово није политичко противљење. Природа вашег пројекта је нешто што нам не дозвољава да пристанемо на то, закључио је Добријевић, поздрављен огромним аплаузом.
Ј.Миљуш
