Шести по реду позоришни фестивал одржаће се од 26. до 28. октобра. Имаћете прилику да уживате у сјајним представама које ће се одржати у Великој сали Културног центра, са почетком у 19ч.
Програм:
Татјана Кецман
НАС ДВЕ
кабаре комедија
Режија и глума: Татјана Кецман
Пева: Ана Радоњић
Дизајн светла и звука: Игор Боровић
Кратак садржај:
Духовита, забавна и веома атрактивна прича о жени, која је опседнута каријером и њеном алтер-егу, којем недостаје љубав. Једна од “њих две” бомбардује публику рецептима, саветима и новим методама за успех у друштву.
Док се друга, нежнија верзија ње саме, песмом бори за љубав, романтику и “оно мало душе”.
Две потпуно различите жене спаја једно кабаретско вече у којем “спонтано”, пева, глуми и наздравља животу.
У овим урбаним временима, где зарад каријере, све више жена занемарује природу, материнство, љубав, наш кабаре је подршка природно лепој и нежној жени.
Уторак, 26. октобар са почетком у 19ч, Велика сала Културног центра.
Цена карте: 400 динара.
ПОЗОРИШНА ПРЕДСТАВА „ЉУБАВНИ ОГЛАС“
Игра: Весна Анђелковић
Текст: Васко Полич
Кратак садржај:
Не налазећи свога срца изабраника у Србији, Зорка се одлучи за живот у Словенији.
Кроз шта ће све проћи због љубави и шта ће јој се све догодити, које и какве мушкарце ће срести у Словенији и због чега је ЉУБАВНИ ОГЛАС њена последња нада, доживећете заједно са глумицом и ви драга публико.
Преживећете судбину жене, пуну незаборавних савета, мушко-женских проблема и закључака, којих ћете се још дуго сећати.
Посебно богатство и свежину овој представи даје обиље народних изрека, доскочица и пословица, као и одгонетка зашто је најбоље брати цвеће око своје куће или “гљиве око своје њиве”.
Среда, 27. октобар са почетком у 19 часова. Велика сала Културног центра.
Цена карте: 400 динара.
МОНОДРАМА “Глумац… је глумац…је глумац” Зијаха Соколовића
Зијах А.Соколовић је сам писац своје монодраме. Али он је и прво лице те једнине дигнуто у транспозицију глумца. Он је оно што види гледалац у глумцу и као приватној особи, а то има своју драж. Он је наказност и лепота те професије, дакле њено пуно лице. И прототип и глумац сам. ПРВИ партнер. Он исмејава себе, он не имитира другога, јер он је глумац који је изложио своју сложеност и комплетност. Уз све животне варијанте, он је и глумац своје варијанте, а она је богата, јер јој је он истовремено и писац. Ми верујемо да је тај глумац доживио све те смешности о којима говори. Није то био неки други глумац, ми смо сведоци његових неспоразума. Он, говорећи у првом лицу, додаје могуће “уметничке” лажи које постају стварност, јер су сличне нашима, па су стога смешне. Смешне су, јер су истините. Оне постају она могућа “фарба” истине која се пред нама распада у једном глумачком животу који је и општи, али и конкретан. Глумац и писац извукли су га из својих конкретности. Будући је из себе, смешан, наиван, глуп, туп, ограничен, дакле искрен, и нама постаје поетичан и драг. Ушао је у нас; проналази наше скривене тајне. Ми смо сведоци његовог парадокса, али такође у првом лицу. Кад Соколовић тражи потврду својих глупости на пример, он се не устручава прозвати гледаоце на позорницу како би на издвојеним партнерима показао те своје глупости, у потаји, дакле, и њихове. И они се тада смеју својим глупостима, знајући или не знајући да их је управо он изазвао и довео на руб смешности и апсурда. Тако они постају голи у истини “људи сами”. Они прозвани покрећу се са својих статичних места и реагују на позорници, он им окреће главе од гледалишта како би их гледалиште посматрало и страга и све се догађа у јавности. Део интимитета улази у јавност и тај део постао је ДРУГИ партнер Зијаху А.Соколовићу. Јер је пришао к њему, он је добио оно што монодрама као облик нема. Добио је партнера с којим чак експериментише, лудира се и шали, озбиљан је и неозбиљан, како год узео партнер себе у тој функцији, повредио ли се или расположио, не може одрећи “своју функцију драмске радње” на коју га је присилио актер монодраме. Онај пак гледалац који је остао у гледалишту постао је ТРЕЋИ партнер. Он се смеје првој двојици, јер и он је могао бити тај други смешни, да је имао више храбрости. Он је затајио своје глупости, али му их откривају она двојица на позорници, они су искрени и смешни, овај трећи је укључен, без њега не би били смешни. Он им прашта глупости јер су пронашли његове, сва тројица се сјајно забављају истом ствари. Налазе се, наиме, у сценском јединству. Створена је трострука радња. Након ње глумац се враћа натраг у поновно двоструко партнерство, те с њим и завршава. Троструку игру употребио је Соколовић негде у половини своје двосатне трансакције, двоструке животне искрености.
Представа Глумац…је глумац…је глумац премијерно је изведена у Сарајеву 31.03.1978. године, и до данас одиграна је 1569 пута! Текст представе преведен је на немачки, француски, пољски, енглески, енглески, италијански и есперанто језик. Изводило га је 18 глумаца у 20 земаља света ( Аустрија, Француска, Енглеска, Италија, Америка, Аустралија..)Посебно је занимљиво да су три нова светска позоришта отворена управо овом представом јер она прича траги-комичну причу о Глумцу – основи сваког позоришта. О представи је написано преко 500 критика у свету.
Зијах А. Соколовић је своју представу играо непрекидно 130 дана!
Четвртак, 28.октобар са почетком у 19ч. Велика сала Културног центра.
Цена карте: 400 динара.
K.Ц.
